"Slava je čudna stvar koja nema veze sa životom" Sofi Tarner o svim izazovima u koži žene koja je bila simbol britanskog kriminalnog podzemlja osamdesetih
Dodajte Kurir u vaš Google izborPublika je godinama gledala kako odrasta pred kamerama, od ćutljive i inteligentne Sanse Stark u globalnom fenomenu "Igra prestola" do junakinja koje balansiraju između snage i unutrašnje ranjivosti. Ipak, serija "Džoan", koja se emituje utorkom u 21 čas na kanalu Epik Drama, donosi možda jednu od najintrigantnijih uloga u karijeri Sofi Tarner.
Inspirisana istinitom pričom o Džoan Henington, ženi koja je od siromaštva i nasilja stigla do sveta luksuza i krađe dijamanata, serija istražuje koliko daleko čovek može da ode kad poveruje da više nema šta da izgubi.
U ulozi žene koja postaje simbol britanskog kriminalnog podzemlja osamdesetih godina Tarnerova je dočarala lik koji je istovremeno zavodljiv, opasan, emotivno slomljen i fascinantno živ. U razgovoru za TV Ekran glumica govori o privlačnosti antiheroina, tankoj granici između preživljavanja i manipulacije, saradnji s Frenkom Dilejnom i tome zašto nas priče o ljudima koji ruše pravila toliko opsedaju.
"Džoan" nije klasična priča o kriminalu. Šta vas je najviše privuklo ovoj ulozi?
- To što je Džoan pre svega ljudsko biće, a tek onda kriminalka. Vrlo je lako igrati stereotip fatalne žene, ali mene su zanimale njene pukotine. To je žena koja pokušava da pronađe kontrolu nad životom koji joj je dugo izmicao iz ruku. Naravno, donosi mnogo pogrešnih odluka, ali ono što mi je bilo važno jeste da publika razume odakle dolazi ta potreba za bekstvom i transformacijom. Ljudi često postaju najopasniji upravo onda kada više ne vide izlaz.
Zašto publiku toliko privlače antiheroine poput Džoan?
- Zato što su iskrene u svojoj nesavršenosti. Žene na ekranu dugo nisu imale dozvolu da budu komplikovane. Morale su da budu ili dobre ili loše, nevine ili fatalne. Džoan odbija takve kategorije. Ona ume da bude nežna i brutalna u isto vreme. Publika danas mnogo više reaguje na likove koji deluju stvarno nego na idealizovane verzije žene. Ljudi žele emociju, čak i kad je neprijatna.
Koliko je bilo izazovno igrati ženu koja istovremeno manipuliše drugima, ali i sama pokušava da preživi?
- Vrlo izazovno, jer je bilo važno da je ne osuđujem. Ako počnete da sudite liku, odmah izgubite njegovu istinu. Pokušala sam da razumem njene motive, čak i kad su bili destruktivni. Džoan je godinama živela u svetu u kojem je naučila da su šarm, manipulacija i rizik jedini način opstanka. To ne znači da su njeni postupci ispravni, ali ih čini razumljivijim. A meni su uvek najzanimljiviji upravo takvi likovi, oni koji vas teraju da istovremeno osećate empatiju i nelagodu.
Osamdesete u seriji izgledaju glamurozno, ali i veoma mračno. Koliko je važno pokazati obe strane tog vremena?
- To je ključno. Ljudi često romantizuju osamdesete kroz muziku, modu i estetiku, ali iza tog sjaja postojala je ogromna socijalna nesigurnost i velika klasna razlika. Serija upravo pokazuje koliko luksuz može da bude opasan kad postane simbol bekstva iz sopstvenog života. Džoan ne želi samo novac. Ona želi novi identitet. A to je mnogo opasnija želja.
Kakav je bio rad s Frenkom Dilejnom?
- Vrlo intenzivan, ali na najbolji mogući način. Frenk je jedan od onih glumaca koji nikad ne igraju površno. Uvek imate osećaj da iza svake scene postoji nešto neizgovoreno. To je veoma inspirativno za partnera u kadru jer vas tera da budete potpuno prisutni. Naše scene često su funkcionisale upravo zahvaljujući toj nepredvidivosti. Nikad niste sigurni da li će odnos između likova otići ka nežnosti ili eksploziji. Upravo takva energija daje seriji tenziju.
Posle "Igre prestola", publika vas često povezuje sa snažnim ženskim likovima. Da li vas takve uloge prirodno pronalaze?
- Možda zato što me zanimaju žene koje pokušavaju da pronađu svoj glas u svetu koji ih stalno potcenjuje. Ali ne mislim da snaga znači odsustvo slabosti. Naprotiv. Najjači ljudi često su oni koji su preživeli mnogo toga i nastavili dalje uprkos tome. Takvi likovi imaju dubinu. A dubina je ono što me privlači kao glumicu.
Da li mislite da danas više nego ranije volimo priče o ljudima koji ruše pravila?
- Apsolutno. Živimo u vremenu kad su ljudi umorni od savršenih slika života. Društvene mreže su nas zatrpale idejom da svi moramo da izgledamo srećno, uspešno i stabilno. Zato nas privlače likovi koji su haotični, impulsivni i nesavršeni. Oni nas podsećaju da je ljudska priroda mnogo komplikovanija od onoga što pokazujemo svetu.
Koliko vas danas zanima slava, a koliko sam proces rada?
- Iskreno, proces mi je mnogo važniji. Slava je vrlo čudna stvar jer često nema veze sa stvarnim životom. Ljudi stvore sliku o vama koju ne možete kontrolisati. Ali kad ste na setu i radite scenu koja vas potpuno emocionalno iscrpi ili uzbudi, to je stvarno. To je razlog zbog kog volim ovaj posao. Sve ostalo je prolazno.
Šta vas danas najviše privlači kao glumicu?
- Likovi koji me pomalo plaše. To je dobar znak. Ako imam osećaj da potpuno razumem lik već na prvom čitanju, onda tu verovatno nema dovoljno prostora za istraživanje. Volim kad me projekat natera da preispitam sopstvene stavove ili emocije. Takve priče ostaju sa vama mnogo duže.
Zašto će "Džoan" ostati s publikom i posle poslednje epizode?
- Zato što govori o ljudima koji pokušavaju da pobegnu od sopstvenog života i posledicama takvih odluka. Svi ponekad maštamo o tome da nestanemo, promenimo identitet ili počnemo iz početka. "Džoan" upravo istražuje koliko takve fantazije mogu da budu zavodljive i koliko mogu da budu opasne.
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)
Pogledajte video: Holivudska glumica posetila Zlatibor